“Ulažemo u svoje snove i pravimo vina za dušu”
U crnogorskom selu Smokovci, nedaleko od Cetinja, u Vinariji Rakčević uz puno ljubavi i posvećenosti nastaju crvena vina od cabernet sauvignona i autohtonog vranca. Svako od ovih vina ima svoju priču, svoju malu ličnu istoriju, neodvojivu od porodične istorije Rakčevića, koji su svoje snove pretočili u ove etikete.
Recite nam nešto o istoriji vaše vinarije?
– U Riječkoj nahiji na 15 km od Cetinja, između brda, smješteno je selo Smokovci. U podrumu familijarne kuće Rakčevića, starom preko 110 godina napravili smo omanju vinariju.
Kakvi su danas kapaciteti vaše vinarije?
– Ljubav prema vinu, tradicija i uživanje u vinogradarstvu i vinarstvu koja u mojoj familiji traje vjekovima pretočena je u kombinaciju te tradicije i modernih tehnologija i napravljena je vinarija sa ograničenim kapacitetom, trudeći se da nam je na prvom mjestu ljubav prema vinu i kvalitet.
Odakle dolazi grožđe za vaša vina?
– Obnovili smo vinograde, rekonstruisali konobu koja služi ujedno i za degustacionu salu i krenuli da pratimo snove. Ideja nam nije ulaganje za povratak novca, ovo je ulaganje u sve snove koje smo imali i imamo, ovo je ulaganje u budućnost naše đece. Kad se radi sa toliko ljubavi, a čini mi se i posvećenosti, rezultat mora doći, prije ili kasnije. A naš rezultat je da uživamo u svakom danu, da pratimo snove, da pratimo korake naših duša, a da dragi ljudi koji dolaze da obiđu naš mali raj uživaju u pogledima i ukusima. Trudimo se da najkvalitetniju sirovinu izaberemo, a onda uz našu ljubav i stručnost našeg enologa Andona Krstevskog pravimo vina za dušu.
Koje etikete imate u ponudi?
– Naša proizvodnja za sad se limitira na oko 4.000 flaša, crvenog vina, pretočenog u 3 etikete.
Pečalbar je suvo crveno vino. Kupaža vranca koji mu daje snagu, punoću i temperamentnost i cabernet sauvignona koji mu daje kontrolisan buke, jake i izražene tanine, arome ribizle, šljive… Dobilo je ime po priči mog prađeda Nika Jokova koji je pošao na pečalbu u Ameriku i zarađujući u rudnike slao novac da bi se današnja familijarna kuća sagradila.
Depeša je suvo crveno vino. Kupaža (50% – 50%) napravljena u samoj fermentaciji od sorti vranac i cabernet sauvignon. Dobilo je ime po ‘Depeši’ (brzom pismu) koju je moj prađed poslao svom ocu, moleći ga da mu pošalje novac jer je želio da se vrati u Crnu Goru iz Amerike da bi išao u rat u kojem je CG učestvovala.
Smokovac je suvo crveno vino, napravljeno od autohtone sorte vranac. Dobilo je ime po prezimenu naše familije koje je nosila u prošlosti.
Sve tri etikete nose svoju priču. Ono što bih naglasio je da smo već u početku naše priče dobili jednu veliku satisfakciju, a to je šampionsko postolje na Montevino 2018. Pečalbar i Smokovac su bili apsolutni šampioni prestižnog sajma vina. Takođe, Pečalbar je dobio zlatnu medalju na Novosadskom sajmu.
Koliki je uticaj samog grožđa a koliki tehnologije proizvodnje na kvalitet vina? Šta je od ova dva značajnije?
– Što se tiče same sirovine i tehnologije prozivodnje, po našem misljenu jako bitne su obije stvari, jedna bez druge ne mogu da idu ako želite da napravite kvalitetno vino. Ja volim da kazem da je vino priča sa tri tačke, bez prekida i iz dana u dan, siguran sam, svaki vinar razmislja što to još uraditi i unaprijediti i kvalitet grozđa i samu proizvodnju vina.
Koliko pažnje posvećujete marketingu?
– Po tom pitanju, vodim se jednom konstatacijom bivšeg premijera Italije Silvija Berluskonija. Naime, kad su ga pitali za marketing rekao je, da ostanem na bogaststvu od 2€ – jedan euro bih dao za reklamu!
Na kojim su sve tržištima prisutna vaša vina?
– Za sad naša vina su na crnogorskom tržištu, u odabranim restoranima, hotelima, wine shopovima. Ideja nam je da malim sigurnim koracima probijamo tržište sa kvalitetom i u regionu.
U čemu je suština dobrog vina?
– Suština dobrog vina je kompleksna tema. Ono što bih naglasio, od vinograda do čaše su potrebna 3 fakulteta, znači, znanje je osnov, edukacija, posvećenost, ljubav, ljubav, ljubav.
Kakvi su planovi vaše vinarije za budućnost?
– Planovi su nam da u bliskoj budućnosti krenemo sa mini etno pričom. Pošto naše selo gravitira prema Skadarskom jezeru, plan je aktivirati stare staze za šetnju, jahanje, razne ideje što se tiče netaknute prirode, lijepih pogleda i samog boravišta kod nas na domaćoj hrani i odmora uz cvrkut ptica i ‘slušanje’ tišine.
